Još jedan bod sa Sliterin
Škola veštičarenja i čarobnjaštva – Hogvarts – je danas opet bila poprište još jednog unutarškolskog okršaja. Dok su se učenici pripremali za čarobnjačke ispite, a osoblje za organizaciju velikog božićnog tročarobnjačkog Metloboja, na velikom magijskom veću došlo je do okršaja između tradicionalno sukobljenih kuća Sliterin i Haflpaf.
Atmosfera na Velikom magijskom veću delovala je od samog početka prilično uobičajeno i ništa nije nagoveštavalo događaj koji će iznova pokazati vitalnost ne samo crne magije i mračnih sila na Hogvartsu već i ukazati na sumnjive veze koje postoje između Ministarstva magije, odbora guvernera i kuće Sliterin. Dambldor, uz asistenciju ravnateljice za Opake čarobnjačke predmete, vodio je uz uobičajeno ubrzavanje ritma, magijsko veće kroz crtice noćnog nereda. Pored standardnih odluka, Hari Poter, o kome je pisao čak i Hogsmidski Telegraf, je u odsustvu primljen u zvanje višeg instruktora Bezjačkih studija. Tom prilikom profesorka Herbologije Pomona Spraut bila je uzdržana pošto ju je mladi Poter jedared potkačio tokom promocije svojih talenata na nekakvom bezjačkom vašaru taštine. Takođe, čarobnjački skup je odbio predlog Severusa Snejpa da se Odbrana od mračnih sila uvrsti u red čarolijskih veština što je zbog nedostatka učitelja u ovoj oblasti ostavljeno za neki drugi pogodan trenutak. Moja malenkost i braća Vizli nismo se mnogo potresli pošto smo mi ipak samo prefekti i na kraju krajeva -tek smo od skora tu. Konačno, Hogvartsovi instruktorski redovi su podmlađeni izborom u zvanje prefekta uglavnom dosadašnjih učenika iz kuće Haflpaf i Grifindor. Pored toga što su sa Odličnim (O) završili sve Opake čarobnjačke ispite oni su kroz svoj angažman sa Minervom MekGonal pomogli da Hogvarts od Ministarstva magije i Asocijacije čarobnjačkih škola dobije akreditaciju za izvođenje nastave u školskoj 1054/1055. godini.
Međutim, Dambldor je tada na noćni nered stavio glasanje o sumnjivom traktatu o Čarobnim napicima kandidata Draka Malfoja. Drako Malfoj je zaradio nasilničku reputaciju kada je uz pomoć ilegalno dozvanih trolova onemogućio uvaženom profesoru Horasu Slaghornu da uđe u staklenik na čas Travarstva gde je protivno protokolu predavanje već počeo da drži profesor Uvoda u mračne sile Lusijus Melfoj. Profesor Odbrane od mračnih sila Alastar Mudi želeo je da uzme reč i ustane protiv pomenutog traktata. U svom nepokolebljivom stilu (nije džaba izgubio i oko i nogu) pokušao je otvoreno i hrabro da Veće Hogvartsa upozori na to da traktat ne treba usvojiti pre nego što vilenjačka komisija utvrdi šta se zaista zbilo na kontroverznom času travarstva. Međutim, Dambldor je, iz za sada nepoznatih razloga, na jedan za njega prilično neuobičajen i prilično neparlamentaran način onemogućio iznošenje Mudijeve argumentacije i izneo na glasanje sporni traktat koji je svojim glasom i podržao. Mudi je lamentirao nad moralnim padom svojih kolega sa čim se nije složio Hagrid. Veće je u nedostatku informacija o čitavom događaju ili pak želje da se zamera Melfojevima glasalo za usvajanje sumnjivog traktata. Alastar Mudi je bio van sebe, a zadovoljni Lusijus se zločesto smeškao. Sliterin je zabeležio još jedan bod.
Postavlja se pitanje: zbog čega je Dambldor sprečio da Veliko magijsko veće raspravlja o nepodobštinama Draka Malfoja i njegovih mentora, a Odbor guvernera samo okretao glavu ? Da li se Dambldor uplašio da će se dugotrajni lični sukob između Mudija i Lusijusa negativno odraziti na funkcionisanje Hogvartsa, na čelu čijeg Odbora guvernera se on od skora nalazi? Ako je tako da li se radi o neki će reći kompromitujućem kompromisu ili Dambldor igra neku sasvim drugu igru? Šta sprečava vilenjačku komisiju da završi svoj posao i da li je u sve umešano Ministarstvo magije? Mudi je odveć na svojoj koži u prošlosti osetio kukavičluk kod onih na najvišim pozicijama (R.I.P.) od kojih je očekivao podršku, a koji su odbili da se mešaju u sukob “dva kentaura u blatu”. Onaj-Čije-Se-Ime-Ne-Sme-Izgovoriti sigurno zna odgovor na ovo pitanje ali njega ne smemo uznemiravati jer kako kaže moto škole “Draco dormiens nunquam titillandus”.
